Zbog čega uvek kada poverujem da je neko iskren utvrdim ono drugo ? To je zato jer previše verujem ljudima. Lako, naizgled previše lako pomislim da je neko ok, i da možda mogu da mu verujem, nastane haos u osećanjima jer ti ljudi zapravo kriju mnogo mračnije tajne od onih za koje nisam ni verovao da su moguće, u svesti normalnog čoveka.
U čijim očima sam "veliki" ako nekoga ponizim ili se bar trudim da to uradim? Zbog čega se ponašam kao najgora ljiga a ne moram da budem takav? Zbog čega slepo verujem u sopstvena pogrešna ubeđenja ne prihvatam ničije mišljenje i kuražim se bez razloga ? Ovo su pitanja koja nekim ljudima preporučujem. Kada sebi postaviš ovakvo pitanje i saznaš odgovor blizu si da ljušturu u kojoj si odbaciš i ponovo postaneš čovek. Nažalost, mnogo vas me je razočaralo, ali sam srećan što napokon znam ko je na šta spreman.
Ovim blogom, i ovim tekstom, ne dodirujem nikakvu temu do ličnog zadovoljstva da svima kažem sve. Samo iz tog razloga i postoji. Za razliku od nekih ja sve govorim u lice. Izneću neka svoja mišljenja. ovo sam zapisao pre par dana.
"Izvini, nisam znao da je suvišno to što sam smatrao da si pametna osoba i da sa tobom mogu da razgovaram o svemu. To, što misliš, da ti se nisam javljao pre nego što smo se upoznali bolje je samo taj razlog zbog koga sada nikada više i neću da ti se javim. Čuo sam da te ne zanima to što ja pišem, i da iz kulture klimaš glavom i vičeš da,da,da. Ne moraš to da radiš, ne volim kad me ljudi lažu. Još jednom ti dugujem izvinjenje na vremenu koje sam ti oduzeo. Izvini."
Kako objasniti ovo? Vrlo prosto, nikada nisam ni voleo da lažem ljude. Neki jednostavno podcenjuju to što sam dobar i svima mislim dobro. Tako npr jednostavno me zabole ko će šta i kada da mi kaže ako me sretne na ulici. Ostaću privržen sebi i svojim idealima. Jedan novi ja, zaživeće, jer stari ja nije imao budućnosti u sivom gradu. Žao mi je što sam verovao u sve vas i da ova mala sredina može svoju sivu da oboji, priznajem pogrešio sam. Nisam ni sanjao da ljudi više vole da se mrze međusobno nego da sarađuju. Shvatio sam sve na kraju, koliko god se budio tako je, nekim ljudima jednostavno ništa nije preče od poniženja drugih da bi sami po sebi bili "veliki".
"Ostanite "veliki", budite ono što želite. U mojoj glavi je odavno proleće pa me vaša fizička zima i ne dotiče. Budite samo VELIKA SLOVA KADA JE CAPS LOCK UKLJUČEN, jer u mom svetu, samo tako možete da budete "VELIKI".
U čijim očima sam "veliki" ako nekoga ponizim ili se bar trudim da to uradim? Zbog čega se ponašam kao najgora ljiga a ne moram da budem takav? Zbog čega slepo verujem u sopstvena pogrešna ubeđenja ne prihvatam ničije mišljenje i kuražim se bez razloga ? Ovo su pitanja koja nekim ljudima preporučujem. Kada sebi postaviš ovakvo pitanje i saznaš odgovor blizu si da ljušturu u kojoj si odbaciš i ponovo postaneš čovek. Nažalost, mnogo vas me je razočaralo, ali sam srećan što napokon znam ko je na šta spreman.
Ovim blogom, i ovim tekstom, ne dodirujem nikakvu temu do ličnog zadovoljstva da svima kažem sve. Samo iz tog razloga i postoji. Za razliku od nekih ja sve govorim u lice. Izneću neka svoja mišljenja. ovo sam zapisao pre par dana.
"Izvini, nisam znao da je suvišno to što sam smatrao da si pametna osoba i da sa tobom mogu da razgovaram o svemu. To, što misliš, da ti se nisam javljao pre nego što smo se upoznali bolje je samo taj razlog zbog koga sada nikada više i neću da ti se javim. Čuo sam da te ne zanima to što ja pišem, i da iz kulture klimaš glavom i vičeš da,da,da. Ne moraš to da radiš, ne volim kad me ljudi lažu. Još jednom ti dugujem izvinjenje na vremenu koje sam ti oduzeo. Izvini."
Kako objasniti ovo? Vrlo prosto, nikada nisam ni voleo da lažem ljude. Neki jednostavno podcenjuju to što sam dobar i svima mislim dobro. Tako npr jednostavno me zabole ko će šta i kada da mi kaže ako me sretne na ulici. Ostaću privržen sebi i svojim idealima. Jedan novi ja, zaživeće, jer stari ja nije imao budućnosti u sivom gradu. Žao mi je što sam verovao u sve vas i da ova mala sredina može svoju sivu da oboji, priznajem pogrešio sam. Nisam ni sanjao da ljudi više vole da se mrze međusobno nego da sarađuju. Shvatio sam sve na kraju, koliko god se budio tako je, nekim ljudima jednostavno ništa nije preče od poniženja drugih da bi sami po sebi bili "veliki".
"Ostanite "veliki", budite ono što želite. U mojoj glavi je odavno proleće pa me vaša fizička zima i ne dotiče. Budite samo VELIKA SLOVA KADA JE CAPS LOCK UKLJUČEN, jer u mom svetu, samo tako možete da budete "VELIKI".
Нема коментара:
Постави коментар