Dani jednostavno
izmiču. Čovek vidi koliko vreme brzo leti tek kad se okrene za sobom. Danas si
neko drugi, juče si bio samo pokšaj ovoga što si danas. Nisi zaboravio da si
samo čovek, pun mana i grešaka. Ako si svestan toga, želim ti dobrodošlicu u moj
svet.
Sve je ustvari
pokušaj, veština opstanka i način da dođeš do pobede. Treba imati cilj, koji bi
bio krajnja tačka svakog puta. Ne treba birati sredstva da bi došao do cilja,
podržavam, ali smatram da načine ipak treba birati. 90% ljudi ne misli kao ja, verovatno samo
zbog toga i pišem ovaj blog, muka mi je iskreno da budem u masi istih mišljenja
ili da prihavtim mišljenje nametnuto od strane „istaknutih velikih ljudi“ koji
iz interesa rade i planiraju svaki svoj korak gazeći leševe mase u sivoj svakodnevnici
života. Budimo skromni. Tražimo samo ono što smo sigurni da želimo da dobijemo.
Želje se ostvaruju pa iz tog razloga razmislite još jednom pre no što poželite
da „komšiji crkne krava“ o pravim posledicama. Učeni ljudi su skoro oduvek bili
mirni i povučeni u svoj svet. Nisu jednostavno nikom naneli zlo, a ti ? Jel si
makar jednom poželeo da ubiješ? Ukradeš? Prestaćeš da čitaš ovo što pišem ili
ćeš ignorisati onaj osećaj griže savesti u stomaku? Nisi savršen, a nisam ni
ja. Moje je prokletstvo što želim da svima otvorim oči, da progledaju. Sad se
pitate kako sam ja otvorio oči i od jednom postao tako pametan da mogu da solim
pamet svima. Odgovor je prost. Bio sam
štit o koji su se udarali vaši pokušaji da ubijete čoveka u meni, postaosa
prost, a prostota je stepenik do savršenstva. Imam najprostija rešenja i
razmišljanja, ne želim da komplikujem, to je sve. Budite svoji, jer samo tako
možete da izbegnete pakao i otvorite oči.
Do tada, sanjajte
savršeni način da ubijete monotoniju. Meni je dosta toga. U malim stvarima
rodio sam svoje Sunce, koje ne moram da čekam svakog jutra, ono sija za mene
uvek kada to poželim, ono se zove ljubav. Bezuslovna i velika prema
neprijateljima i prijateljima njihovim.
